Kada kastrirati psa

Odluka o tome kada kastrirati psa važan je korak u životu svakog vlasnika. Kastraciju često prate brojna pitanja i nedoumice, stoga je važno dobro se informisati o zahvatu. Veterinarska struka nudi jasne smernice koje se temelje na naučnim dokazima i dugogodišnjem iskustvu. Kada kastrirati psa zavisi od više činilaca, uključujući rasu, zdravstveno stanje i životni stil vašeg ljubimca.

Optimalna starost za kastraciju pasa

Tradicionalno, veterinari preporučuju kastraciju pasa između šestog i devetog meseca starosti. Ovaj vremenski okvir se poklapa sa periodom kada psi dostižu polnu zrelost.

Kod manjih rasa polna zrelost nastupa ranije, obično između petog i šestog meseca; veće rase sazrevaju nešto kasnije, između devetog i osamnaestog meseca.

Novija istraživanja, međutim, pokazuju da kastracija u različitim starosnim periodima može imati različite efekte na zdravlje psa. Kod nekih većih rasa, kao što su nemačke doge, rotvajleri i bernski planinski psi, stručnjaci sada preporučuju kasniju kastraciju – nakon prve godine starosti ili čak kasnije. Razlog za to je što polni hormoni utiču na razvoj kostiju i zglobova.

Kod manjih rasa, kao što su čivave, jazavičari ili maltezeri, ranija kastracija obično ne uzrokuje probleme sa razvojem. Stoga je kod ovih rasa često sigurno obaviti zahvat već sa šest meseci. U svakom slučaju, najbolji pristup je individualni razgovor sa veterinarom koji poznaje vašeg psa i njegove specifične zdravstvene potrebe.

Starost psa prilikom kastracije može uticati i na promene u ponašanju. Ako je pas kastriran pre puberteta, neka ponašanja povezana sa muškim hormonima možda se uopšte neće razviti.

Kod starijih pasa, međutim, ta ponašanja mogu već biti ustaljena i kastracija na njih neće imati tako izražen uticaj.

Zdravstvene prednosti kastracije

Kastracija pasa donosi brojne zdravstvene prednosti koje mogu pozitivno uticati na kvalitet i dužinu života vašeg ljubimca. Jedna od ključnih prednosti je smanjenje rizika od razvoja kancerogenih oboljenja reproduktivnih organa. Kod mužjaka kastracija potpuno uklanja mogućnost raka testisa i značajno smanjuje rizik od problema sa prostatom.

Kastrirani psi imaju smanjen rizik od razvoja nekih drugih vrsta raka, manje opasnosti od određenih hormonski uslovljenih bolesti i manje problema sa benignom hiperplazijom prostate, koja je inače vrlo česta kod starijih nekastriranih mužjaka.

Kada kastrirati psa je pitanje koje treba razmotriti i sa aspekta sprečavanja neželjenih ponašanja. Kastrirani psi su obično manje agresivni, manje skloni lutanju i obeležavanju teritorije urinom. Takođe je kod njih manja verovatnoća da će pobeći od kuće u potrazi za ženkama.

Kastracija nije čudesno rešenje za sve probleme u ponašanju. Ako su određena ponašanja već snažno ukorenjena ili ako proizilaze iz drugih uzroka, kao što su strah ili nedostatak socijalizacije, sama kastracija možda neće biti dovoljna za njihovo uklanjanje. U takvim je slučajevima preporučljivo potražiti pomoć stručnjaka za ponašanje pasa.

Rizici i mitovi o kastraciji

Kao i svaka hirurška intervencija, i kastracija nosi određene rizike. Radi se o operaciji u opštoj anesteziji, što uvek predstavlja određeni stepen rizika. Savremene veterinarske prakse i anestetici su vrlo sigurni, stoga su komplikacije retke.

Najčešće postoperativne komplikacije uključuju infekcije, krvarenja ili otoke na mestu reza.

Jedan od najčešćih mitova o kastraciji je da će pas nakon zahvata postati lenj i debeo. Istina je da kastracija donekle usporava metabolizam, ali gojaznost nije direktna posledica zahvata, već rezultat prekomernog unosa kalorija i premalo kretanja. Pravilnom ishranom i redovnim kretanjem vaš pas može i nakon kastracije održati zdravu težinu.

Neki se vlasnici boje da će kastracija promeniti ličnost njihovog psa. U stvarnosti, pas nakon kastracije zadržava svoju osnovnu ličnost i temperament.

Mogu se promeniti samo ponašanja koja su direktno povezana sa polnim hormonima, kao što su agresija prema drugim mužjacima, lutanje i obeležavanje teritorije.

Često se javlja i briga da je kastracija neprirodna i da psu oduzimamo nešto što mu pripada. Domaći psi žive u okruženju koje je stvorio čovek i koje se uveliko razlikuje od prirodnog okruženja njihovih predaka, stoga kastracija često doprinosi boljem kvalitetu života psa i sprečava patnju koja može nastati razvojem bolesti.

Priprema za zahvat i oporavak

Kada se odlučite kada kastrirati psa, pripremite se za zahvat, jer će vam veterinar dati precizna uputstva, koja obično uključuju post pre operacije (obično 8-12 sati bez hrane, dok je voda dozvoljena do nekoliko sati pre zahvata).

Pre operacije veterinar će verovatno obaviti krvne analize, kako bi proverio opšte zdravstveno stanje vašeg psa i uverio se da je sposoban za anesteziju.

Nakon kastracije oporavak obično traje 7-10 dana, stoga je u tom periodu potrebno psu ograničiti kretanje i sprečiti skakanje, trčanje ili igranje sa drugim psima.

Pas će možda morati da nosi zaštitnu kragnu, kako ne bi mogao da liže ili grize ranu. Veterinar će vam propisati i lekove protiv bolova, koje je važno davati prema uputstvima.

U prvim danima nakon operacije budite pažljivi na znakove mogućih komplikacija, kao što su preterano crvenilo ili otok na mestu reza, krvarenje, gnoj, neprijatan miris, povišena telesna temperatura ili neobično ponašanje psa. Ako primetite bilo koji od ovih znakova, odmah pozovite veterinara.

Većina pasa se nakon kastracije brzo vraća normalnom životu. Već dan ili dva nakon zahvata obično se osećaju dobro, pri čemu je važno pridržavati se svih veterinarskih uputstava o ograničenju kretanja, čak i ako se čini da se pas potpuno oporavio.

Alternativne mogućnosti

Iako je hirurška kastracija najčešća metoda, postoje i alternativne mogućnosti za kontrolu razmnožavanja i hormonski uslovljenih ponašanja. Jedna od mogućnosti je hemijska kastracija, koja uključuje upotrebu lekova za privremeno snižavanje nivoa testosterona. Ova metoda je reverzibilna, međutim zahteva redovno ponavljanje i može imati nuspojave.

Za vlasnike koji razmišljaju o uzgoju, ali žele privremeno sprečiti neželjeno parenje, postoje i mogućnosti kao što su pseće „pelene“ ili posebne pantalone koje fizički sprečavaju parenje. Ova rešenja naravno ne utiču na hormonski uslovljeno ponašanje i ne donose zdravstvene koristi kastracije.

Neki vlasnici se odlučuju i za vazektomiju, pri kojoj se prekidaju semenovodi, što sprečava oplodnju, ali zadržava produkciju hormona. Ovaj zahvat sprečava neželjeno razmnožavanje, ali ne donosi zdravstvene i bihejvioralne koristi koje su povezane sa kastracijom.

Važno je da se o svim mogućnostima temeljno posavetujete sa veterinarom, koji će vas moći savetovati s obzirom na specifične potrebe vašeg psa i vaše okolnosti. Kada kastrirati psa je odluka koja se mora temeljiti na temeljnom razmatranju i stručnom savetu.

Zakonski aspekti kastracije

U Sloveniji ne postoji zakonska obaveza za kastraciju pasa, osim u posebnim slučajevima, kao što su psi određenih rasa koji se smatraju potencijalno opasnim. Međutim, brojna skloništa i organizacije za zaštitu životinja zahtevaju da psi budu kastrirani pre usvajanja, što pomaže u kontroli populacije napuštenih životinja.

Neke opštine nude subvencije za kastraciju, što može smanjiti trošak zahvata. Proverite kod lokalnih veterinarskih klinika ili organizacija za zaštitu životinja jesu li takve subvencije dostupne u vašem području.

Odgovorno vlasništvo psa uključuje i sprečavanje neželjenih štenaca. Ako se odlučite da svog psa nećete kastrirati, vaša je odgovornost sprečiti neželjeno parenje i pobrinuti se za eventualne štence, ako do parenja ipak dođe.

Moramo biti svesni da je u Sloveniji još uvek previše napuštenih pasa koji završavaju u skloništima. Odgovornom odlukom o reprodukciji našeg psa možemo doprineti smanjenju tog problema.